Neću reći hvala vatrogascima i svim požrtvovnim ljudima  koji nadljudskim snagama gase i brane moju Dalmaciju od požara jer  ova katastrofa u Splitu i okolici  je prevelika da bi  samo u tu jednu riječ stala.  Riječ hvala je kliše koji  bi prema nekom ustaljenom pravilu  trebao nešto značiti, ali u stvarnosti ne znači ama baš ništa i samo je prašina koja se baca u oči jer kao dali pohvale, priznali  zasluge, domoljublje, požrtvovnost, hrabrost i odanost,  a sasvim je sigurno da ćemo  odmah po  ugašenom požaru  i  završetku akcije  sve vrlo brzo zaboraviti.

I zato nemojmo biti licemjerni  odajući  im počast neprekidnim  gugutanjem  hvala, hvala, naši junaci , hrabri momci i slično.  Napravimo nakon svega ljudsku gestu i  nemojmo dopustiti da ih i nakon neke iduće teške akcije   dočekamo bez konkretnog pomaka i opet kažemo – hvala momci,  hvala, vi ste naši junaci.

Pokušajmo se solidarizirati,  napravimo iskorak i krenimo u akciju, ustrajmo u poboljšanju njihovih radnih uvjeta, da dobiju  nova vatrogasna vozila, prikladnu  opremu, cisterne, uniforme i  na kraju da ih se i novčano  nagradi jer ta nagrada je na koncu konca mnogo manja  od  štete koja bi nastala  da  je plamena buktinja ušla  u grad Split  i da se uslijed jedne  velike katastrofe dogodila i ona katastrofa nad katastrofama.

Vatrogasci  su do sada bezbroj  puta ostavili srce na terenu,  riskirajući  svoj  život, emotivno uništavajući  svoje obitelji,  a mi im kao obol za sve to kažemo hvala  i  bez ikakve daljnje aktivnosti  i konkretne podrške produžimo dalje.   Došlo je vrijeme da se i mi suočimo sami sa sobom i pokažimo da cijenimo  njihov rad i trud.  Zauzmimo se da dobiju  moralnu i financijsku satisfakciju,  pišimo, predlažimo, diskutirajmo , kritizirajmo  i vršimo pritisak  na odgovorne političke strukture.

Ne mogu nam kazati da za to nemaju sredstava  jer  takvu ispriku nećemo prihvatiti. Usporedbe radi,  mnogo više  košta  put vladinim avionom do Londona na teniski meč  od premije za nekolicinu vatrogasca ili  od  crijeva  za gašenje požara, a takvih političkih izleta  i besmislenih  akcija ima mnogo i mnogo  koštaju, toliko da bi se napokon i  rad mogao početi  iskazivati stvarnom vrijednošću. Na nama je da prekinemo ustaljenu praksu  i ne dozvolimo političarima da  žive u  luksuzu, a da se “mali”,  vrijedni  ljudi doslovno bore za goli život što je vrlo zorno pokazao i ovaj događaj sa splitskog požarišta.

Naposljetku, radi se o našim novcima i  kada ih  oni  u čije ih ruke dajemo   ne žele pravedno raspodijeliti,  potrudimo se da nađemo način da to napravimo sami jer HVALA jest  prekrasna riječ i moramo je što više koristiti, ali samo od nje se nažalost  ne može živjeti.