Razumi li Dalmatinac šta je prava ljubav?

dalamatinac,slavonac,slovenac, sarajevo,ljubav

Šta se dogodi kada se u Sarajevu  sretnu Pejo i Adela?  Sigurno ćete pomislit, neš ti čuda velikoga, srilo se dvoje ljudi, pa šta. E pa i nije baš tako jer Pejo i Adela su fetivi Dalmatinci, on malo gori s brda,  a ona fetiva Splićanka.

I tako mic po mic, krene priča. I  sad će opet mnogi od vas pomisliti, početak romanse, ma vraga,   privarili ste se. Pejo je sritno oženjen čovik i  Adela sritno udana žena , u ozbiljnim su godinama kad čoviku više ludosti ne padaju na pamet,  već in je drago pričat o vrimenima   kad su bili mladi i slobodni ,  kad su ka i sva mladost  ljubovali i na krilima ljubavi ludi bili.

Započela je tako Adela svoju mladenačku ljubavnu priču i baš se uživila, a vidiš Peju kako malo po malo otvara usta  i rogači oči, a kad je ona  zašla u novi pasus svojega života usta su se  još proširila, a oči postale još buljavije jer kako čoviku kamenih gena, kome su  patrijarhat, običaji i tradicija u  krvi  more poć u glavu   da se žena može dva puta u životu ozbiljno zaljubit, rastat se  od dobroga  muža i  vratit  se prvoj ljubavi.

Adela se ka mlada Splićanka zaljubila u Slovenca s kojin je u ljubavi provela i destak godin. Sve je naoko cvalo, ali Adelina je duša postala sve tužnija jer tolike godine u lipoj vezi, a udaje  nigdi na viduku. Neće Slovenac obaveze, nema kuće, nema se di stat i triba najprije krov nad glavon izgradit, a zato triba vrimena i triba se strpit. Ma kvraguc i kuća, snaćemo se, mladi smo  – molila ga je ona, ali on je nije puno obadava i tako sve do jednoga dana dok joj nije škopijalo, pacenca  je išla kvragu, sasula mu je sve u lice, ostavila ga i otišla svojin puten.

Onako mladoj, lipoj i zgodnoj  nije tribalo puno vrimena  da upozna   Slavonca koji joj je u malo vrimena  posta nova ljubav, a uskoro i zakoniti muž.  Rodila je momčića ,  živila u ljubavi i slozi sa Slavoncem i tako godinama sve dok se jedan dan iznebuha ponovo nije pojavija Slovenac. Uspomene su se vratile, stara se ljubav rasplamsala, glava se izgubila, ostavi Adela Slavonca i u malo vrimena se uda za Slovenca .

Slavonac  je Adelu razumija, odrišija je od obavez  i prepustija Slovencu . Ma razumija je i Slavonac i Slovenac , ali naš Pejo,  Dalmatinac nikako. Pa kako to malo sa Slovencen,  pa malo sa Slavoncen,  pa opet sa Slovencen,  pa s jednin sina , pa s drugin sina i ostala si u dobre sa Slavoncen  – zlamenije se  naš Pejo i nikako da odmrsi   Adeline ljubavne zgode i nezgode u svojoj glavi, uzvrpoljija se na onoj  hotelskoj stolici i više ne zna šta bi mislija ni šta bi reka, a bidan najviše se  uznemirija kad mu je rekla da je volila i jednoga i drugoga  i da joj je bilo lipo s njima,  ali  da se i po drugi put rodi da  s Dalmatincen nikad u ljubavi ne bi bila.

Ma kako to govoriš, šta fali nama Dalmatincima?- sad će već uzrujano Pejo.

Eto to, fali van da razumite   šta je prava ljubav i šta ona sve sa sobon more donit!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s